MALI ZMAJ I NjEGOVI SNOVI
gde se umešao i jedan žabac
MALI ZMAJ
Jednog jutra rumenog
Mihajlo se budi.
Šta je sve to sanjao,
Kao da se čudi.
Usnio je veliku
Šarenu aždaju
Kako krunu predaje
Malenome zmaju.
„Zato što si hrabar,
Jači od svih ala,
Ti ćeš da nas vodiš
I to nije šala.“
Jednodušnu podršku
Neobičnog sveta
Dobio je mali zmaj,
Pa od sreće cveta.
Kroz životne nevolje
Zmajeve da vodi
I da bude odan
Pravdi i slobodi.
Pametno da radi
Da sve ljude voli,
Da najbolji bude
U kući i školi.
Istrajno da dela,
Da ide do kraja,
Kao njegov imenjak,
Onaj od Noćaja.
Zaključak taj,
Sledi za kraj:
Mihajlo, znaj,
Ti si taj zmaj!
ZMAJARENjE
Kad taktika može da taktizira,
A svraka mora da svira,
Kad svi rade svoje stvari,
Mora i zmaj da zmajari.
Svakoga dana je svakodnevnica,
A deo smera je smernica.
Putevi imaju svoje putanje,
Po njima lutalice, mesto za lutanje.
Logika je ono što je logično,
A svaki lik ima svoje lično.
Ako je tako ustrojen svemir ceo,
Zmajarenju pripada zaslužen deo.
Ako me pitaš: Zmajarenje šta je,
Važno je samo da ono traje.
I na kraju krajeva,
to je stvar zmajeva!
ZMAJALICE
Ajn, cvaj, draj …
Ja sam mali zmaj.
Uan, tu, fri …
Zmajevi smo mi.
Jedan, dva tri …
Zmajevi su sssssvi.
Zno, due, tre …
Sve za zmajeve.
Na jezicima svim
Te zbrajalice
Za nas su sasvim
Obične zmajalice.
KRE, KRE, KRE
Jedno jutro skoči žabac,
Umislio da je komarac,
Hteo da poleti, al’ se odmah seti
Da on nema krila mala
I da sve je samo šala …
Kre, kre, kre,
Kre, kre, kre,
Vikao je: kre!
Kre, kre, kre,
Kre, kre, kre,
Kreketao je.
Oko podne sede žabac
Da ruča pasulj prebranac.
Od kada je seo, on je samo jeo …
U svoj stomak on je fine
Unosio vitamine.
Kre, kre, kre,
Kre, kre, kre,
Vikao je: kre!
Kre, kre, kre,
Kre, kre, kre,
Naručao se.
Uveče je mali žabac,
Otišao na spavanjac
Da potraži nove, ružičaste snove
I u njima sebe žapca
Da sanja kao komarca.
Kre, kre, kre,
Kre, kre, kre,
Vikao je: kre!
Kre, kre, kre,
Kre, kre, kre,
Sanjao je.
